"NISMO HTELI DA IDEMO NA DODELU MEDALJA" Milutinov otkrio LUDU TAJNU Orlova - evo šta se dešavalo u restoranu u Parizu!
Dodajte Kurir u vaš Google izborNikola Milutinov iza sebe ima sezonu za pamćenje. Sa Olimpijakosom je konačno stigao do toliko željene titule prvaka Evrope, a sada je ponovo u reprezentativnom dresu, spreman da pomogne Srbiji u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
Iskusni centar govorio je za "Mozzart sport" o brojnim temama – od posebnog osećaja kada se okupe „orlovi“, preko prvih reprezentativnih dana i saradnje sa Sašom Đorđevićem, pa sve do bolnog poraza od Sjedinjenih Američkih Država na Olimpijskim igrama u Parizu.
A upravo je priča o Parizu donela i neke od najzanimljivijih detalja.
"Najlepše je kada smo svi zajedno"
Milutinov kaže da reprezentativna okupljanja za njega imaju posebnu težinu, ne samo zbog utakmica i obaveza, već i zbog odnosa koji postoje među igračima.
"Uvek je lepo kad dođeš u reprezentaciju i vidiš ih sve ponovo na okupu. Taj period pokušamo da iskoristimo da se što više družimo, da provedemo što više vremena zajedno. To je meni nešto najlepše i mislim da se zbog toga svi na kraju i odazivaju, jer stvarno uživaju u tom periodu. Ne samo zbog odnosa prema reprezentaciji i dresu, nego i zbog te druge strane, jer stvarno uživamo da smo jedni s drugima i nema loše atmosfere", rekao je Milutinov za Mozzart sport.
Važna lekcija Saše Đorđevića
Srpski centar prisetio se i perioda kada je tek počinjao da se probija među najbolje. Posebno mesto u njegovim sećanjima zauzima rad sa Sašom Đorđevićem, od kojeg je, kako kaže, mnogo naučio.
"Sale je legenda srpske košarke. To što nisam imao zapaženu ulogu na terenu, meni je bilo sasvim normalno. Nisam ni znao da li ću uopšte biti u 12 u tom momentu. Bilo mi je samo da se pojavim, da radim šta je do mene, a njegove su odluke za ekipu. Rad sa njim i tim momcima je bilo ogromno iskustvo. Mogućnost da igram na treningu protiv Raduljice, Bogdanovića koji je već bio klasa, Bjelice, Ercega… Vidiš šta te čeka u Evropi i protiv kakvih igrača ćeš igrati."
Danas, sa ogromnim iskustvom iza sebe, Milutinov može da pogleda koliko je dug put prešao od tih dana do statusa jednog od najiskusnijih reprezentativaca Srbije.
Poraz od Amerike i dalje boli
Ipak, kada se pomene Pariz, jedno sećanje kod Milutinova i dalje izaziva gorak osećaj.
Srbija je na Olimpijskim igrama 2024. godine odigrala jednu od najboljih utakmica protiv Sjedinjenih Američkih Država, imala je ogromnu prednost i bila nadomak senzacionalnog plasmana u finale.
Ali onda se dogodio neverovatan preokret.
Amerikanci su uspeli da se vrate i u samoj završnici preokrenu rezultat, a Milutinov taj poraz i danas teško prihvata.
"Amerika… Kad god me neko pita za tu utakmicu, odmah mi se pokvari raspoloženje. To mi je možda najveći poraz u karijeri. Imali su najjači mogući tim, snimali su i taj dokumentarac za Netflix, a ti želiš da im uništiš tu priču i pobediš najbolje na svetu. Spremali smo se pakleno, odigrali 35 minuta savršene košarke i na kraju ispustili. Velika je žal ostala. Iskreno, ne mogu da pričam previše o toj utakmici", priznao je srpski centar.
Slavlje za pamćenje
Ipak, „orlovi“ nisu dozvolili da ih bolan poraz potpuno slomi.
Srbija je u utakmici za bronzu savladala Nemačku i osvojila medalju, a ono što je usledilo van terena ostalo je u posebnom sećanju reprezentativaca.
Milutinov je otkrio da je slavlje bilo toliko dobro da im se u jednom trenutku čak nije ni išlo na zvaničnu ceremoniju dodele medalja!
"Utakmica za treće mesto je bila u 11 ujutru. Hteli smo posle Amerike da dokažemo da to nije bila slučajnost i da nagradimo sebe. Možda smo malo i preterali u slavlju, ali bilo je fenomenalno. Amerika i Francuska igraju finale, a nama u restoranu u Parizu najbolji provod na svetu. Niko nije ni gledao finale na telefonima."
A onda je stigao poziv da moraju da se pojave na dodeli medalja.
"Kad su nas zvali da moramo da se pojavimo na dodeli medalja, nama se nije ni išlo koliko nam je bilo dobro u lokalu! Rekli smo: "Ne trebaju nam ni medalje, dobro nam je ovde!" Ali morali smo da odemo. Ta bronza nam je zaista sijala kao zlato."
I upravo ta rečenica možda najbolje opisuje kako su „orlovi“ doživeli Pariz.
Bronza je bila osvojena, ali način na koji su je proslavili pokazuje koliko im je ta medalja značila - možda čak više nego što je iko sa strane mogao da pretpostavi.